Slike starog rudnika:

 

 

1. Rudnik 2. Rudnik 3. Rudnik 4. Rudnik 5. Rudnik 6. Rudnik 7. Rudnik 8. Rudnik

Rudnik mrkog uglja Vrdnik:

Istorija:

- Preteča industrijskog razvoja Vrdnika je rudnik mrkog uglja. Iako danas ovaj rudnik ne postoji, ostavimo pisanog traga o njemu. Rudnik mrkog uglja u Vrdniku ubrajao se u red najstarijih ugljenokopa u Jugoslaviji. Otvara ga krajem 1804. Manastir Vrdnik. Rudnik Vrdnik je bio jedan od najstarijih rudnika u Kraljevini Slavoniji, a jedini u Vojvodini. Prvu eksploataciju rudnika vršili su kaludjeri Vrdničkog manastira. Iz sačuvanog dnevnika Sergeja Popića, igumana manastira Ravanica vidi se da je rudnik radio od 1813. do 1817. godine. Rudnik je radio isključivo za potrebe države. U istom dnevniku iguman je zabeležio da rudnik nije radio od 1817. do 1845. godine. Tek 1845. godine braća Vladislav i Pavle Pejaćević iz Rume uzimaju od manastira Ravanica rudnik u zakup. Godine 1849. rudnik prelazi u vlasništvo porodice Pejaćević. Već 1850. godine porodica Pejaćević izdaje ga u zakup nekim Rumljanima, a nešto kasnije i postanskom trgovcu Gubebergeru. Od 1871. godine rudnik je bio vlasništvo Gvide Pongraca, vlastelina iz Zagreba. Od tada počinju nova veća istraživanja naslaga uglja i to je faktički početak prave eksploatacije uglja. Početkom 1885. Pongrac otvara veća polja u današnjem rejonu severne kolonije. Tada je proradilo i glavno okno, a deset godina kasnije otvara se ponovo staro okno, Zora i Barbara, čija se eksploatacija završava 1906. godine. Početkom XX veka otvorena su nova okna, Zora, Barbara, Gustav i Oskar. Najvažnije okno rudnika bilo je južno okno, koje je izgrađeno u periodu 1908-1911. godine. Za vreme Austro-Ugarske dospelo se do dubine od 227 metara, a 1927. ono je produbljeno za jos 47 metaraU to vreme bilo je to najdublje okno u Jugoslaviji. Vlastelinska porodica Pongrac bila je vlasnik rudnika sve do 31. oktobra 1907. godine, kada je austrougarski erar otkupio ugalj od njih. Prelaženjem rudnika u vlasništvo austrougarskog erara, počinju intenzivnija istraživanja i eksploatacija rude. Austrougarski erar je tokom 1912. godine izgradio i otvorio još jedno okno poznato kao Janoš okno. Kako je u rudniku bilo malo kvalifikovanih radnika, uprava rudnika i vlastelin Pongrac bili su prinuđeni da radnu snagu potraže na strani. Vlastelin Pongac u septembru 1906. godine obišao je rudnike u Sloveniji i Češkoj u nameri da pronađe kvalifikovane rudare za svoj rudnik. Po povratku sa sobom je doveo 6 rudara, neki od njih dosli su sa porodicama (njihovi potomci i danas zive u Irigu).

- Nakon formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevine Jugoslavije, rudnik postaje svojina države. U samom početku podređen je rudarskom odseku u Zagrebu, a tri godine kasnije prelazi pod upravu Direkcije državnih rudarskih preduzeća u Sarajevu. Nakon Drugog svetskog rata rudnik radi na eksploataciji uglja do 1968 godine.

9. Rudnik 10. Rudnik 11. Rudnik 12. Rudnik 13. Rudnik 14. Rudnik 15. Rudnik 16. Rudnik 17. Rudnik 18. Rudnik 19. Rudnik 20. Rudnik 21. Rudnik 22. Rudnik 23. Rudnik 24. Rudnik 25. Rudnik 26. Rudnik 27. Rudnik 28. Rudnik 29. Rudnik